Pogodbene (kondicionalne) rečenice Postoje dvije vrste pogodbenih rečenica: a) realne (ako se ispuni neki preduvjet, radnja će se ostvariti)         Wenn ich eine Karte bekomme, gehe ich ins Konzert.      Ako dobijem kartu, ići ću na koncert.        b) irealne (radnja se vjerojatno neće nikada ostvariti)            Wenn ich Zeit hätte, würde ich Fußbal spielen.       Kad bih imao vremena, igrao bih nogomet. Pogodbene rečenice uvode se veznicima wenn ili falls (kad, ako, u slučaju da), a mogu se upotrebljavati i bez veznika. U tom slučaju glagol stoji na početku zavisne rečenice. Wenn es nicht zu spät wäre, könnte ich kommen. → Wäre es nicht zu spät, könnte ich kommen. U irealnim pogodbenim rečenicama se upotrebljava konjunktiv. Konjuktiv stoji i u glavnoj i u zavisnoj rečenici. Irealne pogodbene rečenice se mogu odnositi na sadašnjost i na prošlost. Irealne pogodbene rečenice koje se odnose na sadašnjost U irealnim pogodbenim rečenicama koje se odnose na sadašnjost kod modalnih i pomoćnih glagola  se upotrebljava konjunktiv preterita (v. 26), a kod ostalih glagola würde + infinitiv. Ich würde nicht arbeiten, wenn ich krank wäre. Ne bih radila, kad bih bila (ili da sam) bolesna. Irealne pogodbene rečenice koje se odnose na prošlost U irealnim pogodbenim rečenicama koje se odnose na prošlost upotrebljava se konjunktiv pluskvamperfekta. Ich hätte nicht gearbeitet, wenn ich krank gewesen wäre. Ne bih bila radila, da sam bila bolesna.

Ažurirano (Srijeda, 18 Studeni 2009 06:52)