Amini pripadaju skupini organskih spojeva i imaju najmanje jedan ili više dušikovih atoma u molekuli. Amini se smatraju derivatom amonijaka i strukturalno mu sliče, jedan ili više vodikovih atoma zamijenjeno je sa jednom ili više alkilnih ili arilnih organskih skupina.

Slični aminima su amidi no oni su derivati karboksilnih kiselina i imaju karbonilnu skupinu vezanu na amino skupinu, npr.: RC(O)NR₂. Amidi i amini imaju različitu strukturu i svojstva, stoga je razlika u nazivu važna.

Amini su centralni spoj jednih od životno najvažnijih kemijskih spojeva - amino kiselina.

 

 

Alifatski amini

Razlikujemo tri vrste amina: primarni, sekundarni i tercijarni, i to s obzirom na broj ugljikovodičnih skupina vezanih na dušikov atom umjesto vodika. Slovo R označava organsku (ugljikovodičnu) skupinu.

 

 

Aromatski amini

Aromatski amini na dušikovom atomu imaju vezan aromatski prsten, trivijalno se zovu anilini, primjer je fenilamin.

Anilin i njegovi derivati su u industrijskoj sintezi boja polazni spojevi.
Aromatski prsten snižava bazičnost amina ovisno o supstituentima, i prisutnost amino skupine povećava reaktivnost kod aromatskog prstena, zbog elektron-donatora.
Jedna od reakcija aromatskih prstena je Goldbergova reakcija.

 

 

Nomenklatura amina

• prefiks N označava supstituciju na dušikovom atomu (npr.: N,N-dimetiletilamin)
• kao prefiks: "amino-"
• kao sufiks: "-amin"

Kod nižih amina koristi se sufiks -amin, a kod viših amina koristi se prefiks amino-.

• Primarni amini:
  • Metilamin
  • Etanolamin ili 2-aminoetanol

• Sekundarni amini:
  • Dimetilamin
  • Metiletanolamin ili 2-(metilamino)etanol

• Tercijarni amini:
  • Trimetilamin
  • Dimetiletanolamin ili 2-(dimetilamin)etanol