Kalcij je kemijski element koji u periodnom sustavu elemenata nosi simbol Ca, atomski (redni) broj mu je 20, a atomska masa mu iznosi 40,078(4). Kalcij je metal IIA grupe. Elektronska konfiguracija mu je: 1s² 2s² 2p⁶ 3s² 3p⁶ 4s², gradi 2+ ion. Tvori 6 stabilnih izotopa: 40Ca, 42Ca, 43Ca, 44Ca, 46Ca i 48Ca. Kalcij je srebrnobijel, mekan i lak metal. Spojevi kalcija se javljaju i u vodi i uzrokuju njenu tvrdoću. Kalcijevi sulfati i kloridi čine stalnu tvrdoću vode koja se kuhanjem ne može otkloniti. Tvrda voda je nepogodna za korištenje (za kuhanje, pranje i industriju). Kalcij je najrasprostranjeniji zemnoalkalni metal, a i jedan od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 3,54%. Kalcij karbonat je glavni sastojak sedimentnih stijena. Kao vapnenac čini mnoge planinske masive. Veoma je rasprostranjen i kalcijev sulfat u i gipsa.

Najbitniji minerali kalcija su: kalcit, argonit, mermet, kreda, gips, dolomit, vapnenac, kalcijev fluorit i drugi. Zagrijavanjem uz prisustvo zraka gradi oksid (CaO) i nitrid (Ca₃N₂). Reagira sa hladnom vodom gradeći hidroksid uz oslobađanje kisika. Osim ovih spojeva, bitni su i kalcijev peroksid i mnoge soli.

Kalcij se dobija elektrolizom bezvodnog rastvora kalcijevog klorida.

Kosti čovjeka i životinja sadrže kalcij u vidu fosfata i karbonata. Nedostatak kalcija u kostima izaziva bolest rahitis. Ion kalcija nalazi se i u krvi i ubrzava zgrušavanje krvi u dodiru sa zrakom. Kod biljaka ulazi u neke oblike staničnih zidova. One skladište kalcij u stabljici i lišću. Nedostatak kalcija kod biljaka prouzrokuje slab razvoj korijenja i lišća.

Kalcij je otkrio Sir Humphry Davy 1808. godine.