1.  Bilješka  o  piscu

            Wiliam  Shakespeare  bio  je  pjesnik  i  dramatičar,  rođen  1564.  godine  u  Stratford-on-Avonu  u  Engleskoj.  Mnogi  tvrde  da  je  najveći  dramski  stvaratelj  svih  vremena.  Oko  1585.  odlazi  u  London,  gdje  djeluje  kao  glumac,  redatelj  i  kazališni  pisac.

Napisao  je  36  drama  koje  djelimo  na:

            1.  tragedije - Hamlet,  Julije  Ceza,  Otelo,  Antonije                                              i  Kleopatra,  Koriolan,  Kralj  Leart,                                                   Machetb;

            2.  komedije - Ukroćena  goropadnica,  San                                                                       Ivanjske           noći,  Na  Tri  kralja,                                                                      Mjera  za  mjeru,        Mnogo  vike  ni                                                          za  što;

            3.  romance - Romeo  i  Julija,  Zimska  priča  i                                                                   Oluja;            

            4.  povijesne  drame - Kralj  John,  Richard  II.,                                                      Henrik  IV.,  Henrik  V.,  Henrik  VI.,                                                    Richard  II.  i              Henrik  VIII.

A  1609.  izišli  su  njegovi  Soneti,  zbirka  od  154  pjesme.

            Shakespeare  je  svoje  dramske  tekstove  tvorio  podacima  iz  usmene  književnosti,  iz  starije  pisane  književnosti,  iz  povijesti,  iz  svoje  suvremenosti,  ali  i  iz  svakidašnjeg  pripovijedanja.  Ni  fabule  Shakespeareovih  djelova  nisu  njegove.  On  ih  preuzima  od  drugih  pisca  i  preoblikuje  ih.  Čini  od  njih  vrhunska  djela,  kraseči  ih  pučkim  pjesmama,  izrekama  tadašnjeg  vremena,  a  bio  je  i  majstor  stvaranja  mnogoznačnosti  pjesničkog  jezika.  Tako  Shakspeareove  riječi,  osim  što  sadrže  osnovno  značenje,  kriju  u  sebi  niz  suznačenja.

2.  Bilješka  o  djelu

            Mnogi  tvrde  da  je  Shakespeareova  tragedija  Hamlet  (1600.-1601.)  najbolja  tragedija  u  povijesti  svjetske  književnosti.  No  to  nije  samo  djelo  povijesti.

            Suvremenost  tragedije  svijedoče  moderna  djela  s  temom  o  Hamletu  prenesenom  u  današnje  doba  (u  nas  je  najpoznatije  takvo  djelo  drama  Ive  Brešana  "Hamlet  u  selu  Mrduša  Donja",  te  adaptacija  od  Slobodanke  Aleksić  "Hamlet  u  podrumu").

            Shakespeare  je  stvorio  djelo  za  sve  ukuse  i  sva  vremena.  U  njegovo  su  doba  svakakvi  ljudi  gledali  pretstave  i  pridonosili  njenom  uspjehu.  Zato  je  morao  stvoriti  djelo  prikladno  i  školovanom  plemstvu  i  običnom  puku.  To  je  i  učinio.  Izabrani  su  stihov  zadovoljili  školovane  plemiće,  mačevanje  ukus  šire  publike,  a  Hamletovo  ludilo  i  dosjetke  zabavljale  su  običan  puk.

              Fabula  ove  tragedije,  kao  i  večine  Shakespearovih  djela,  je  poznata  jer  ju  je  Shakespeare  uzimao  iz  drugih  djela  iz  svojih  suvremenika  ili  ranijih  pisca.

3.  Fabula

            Danski  kralj  iznenada  umira,  a  nasljeđuje  ga  njegov  brat  Klaudije,  koji  se ženi  udovicom  pokojnog  kralja.  Sinu  pokojnog  kralja,  Hamletu,  javlja  se  duh  njegova  oca  i  otkriva  mu  da  ga  je  Klaudije  otrovao,  čime  traži  osvetu.  Želeć  potvrdu,  za  tu  strašnu  optužbu,  Hamlet  se  pretvara  lud.  Njegvu  ludost,  kralj  i  kraljica,  tumače  Ofelijinim  odbijanjem  Hamletova  udvaranja.  Hamlet  organizira  predstavu,  koja  radnjom  sliči  na  umorstvo  njegova  oca.  Kad  Klaudije  vidi  aluziju  na  njegov  zločin,  prekida  predstavu  i  time  daje  Hamletu  dokaz  na  Duhove  riječi.  Nakon  prekinute  predstave,  Hamlet  posječuje  majku

  i  misleći  da  ga  Klaudije  prisluškuje,  ubija  Polonija  koji  se  sakrivao  iza  zavjesa.  Bojeći  se,  Klaudije  šalje  Hamleta  na  brod  u  Englesku  s  namjerom  da  ga  tamo  ube.  Saznavši  za  očevu  smrt,  Ofelija  se  ubija,  a  Laert  traži  osvetu  za  oca  i  sestru.  Hamlet,  saznavši  za  urotu,  vrača  se  u  Dansku  i  prihvaća  dvoboj  s  Laertom.  Kralj  i  Laert  odluče,  na  prijevaru  s  otrovanim  mačem,  ubiti  Hamleta.  U  dvoboju,  Hamlet  i  Laert  mjenjaju  mačeve  i  obojca  bivaju  ranjeni  otrovom.  Kraljica  ispije  čašu  s  otrovom,  namjenjenu  Hamletu,  te  umire.  Laert  otkriva  Hamletu  spletku  s  kraljem,  nakon  čega  ovaj  ubija  kralja.

            No  Hamlet  nije  toliko  cijenjen,  po  fabuli,  koliko  po  karakterizaciji  samih  lica.  Pogotovo  se to  odnosi  na  Hamleta.

4.  Hamlet

            U  Hamletovom  ponašanju  postoje  najraznovrsnija  tumačenja,  nastala  u  različitim  vremenima  i  shvačanjima  ljudi.  Jedno  od  tumačenja  odnosi  se  na  edipski  kompleks,  tj.  ljubomora  sina  prema  ocu  kao  suparnika  u  ljubavi  prema  majci.  Hamleta  više  boli  to  što  se  majka  udala  za  stric,  nego  što  mu  je  oca  ubio  taj  stric.  No  najrasprostranije  tumačenje,  o  Hamletovom  ponašanju,  odnosi  se  na  njegovu  neodlučnost.  Hamlet  je  paraliziran  od  prevelikog  razmišljanja.  Zbog  svoje  neodlučnosti  i  boježljivosti  da  ne  povrijedi  majku,  odlaže  i  usporava  samo  izvršenje,  koje  dovodi  do  gore  situacije.

            Za  Hamleta  ne  postoji  osjećaj  djelovanja  u  pravo  vrijeme.  On    razmišlja  kada  treba  da  djeluje  (kao  nakon  povratka  u  Dansku,  na  groblju),  a  djeluje  kada  to  nije  potrebno  (kad  ubija  Polonija).

            Sam  lik  Hamleta  otkriva  se  u  svojoj  raznolikosti  tek  u  odnosu  prema  drugim  likovima.  Likovi  se  u  svojim  odnosima  nadopunjuju:  Hamletovo  poštenje  nasuprot  Klaudijevoj  podlosti,  Hamletova  intelektualnost  nasuprot  malo  pametnih  ljudi  kraljeve  okoline,  Hamletova  pretjerana  osjetljivost  nasuprot  Horacijevu  preciznošću,  Hamletovo  pretjerano  razmišljanje  i  odlaganje  nasuprot  Laertovu  brzom  djelovanju.

            Hamlet  je  zapravo  lik  noćne  more  koja  se  ostvaruje.  Mora  u  kojojoj  prisustvuje  sve  ono  najgore  od  ljudskih  strasti:  podlost,  sebičnost,  prevare  i  izdaje.  Hamlet  iz  more  izlazi  sav  rastrgan  i  nemoćan  dase  opire.

5.  "Biti  ili  ne  bit"

            U  Hamletu  se  ne  javlja  toliko  sukob  sa  svijetom,  koliko  sa  samim  sobom.  Hamlet  postavlja  pitanje  biti  ili  ne  biti?,  živjeti  ili  umrijeti?,  ubiti  ili  oprostiti?.  On  si  postavlja  taj  problem  i  nijedan  vanjski  događaj  nemože  mu  više  škoditi  koliko  on  sam  sebi  može.  Njegov  je  problem  što  postoji  na  ovome  svijetu.  Hamlet  zapravo  strada  od  borbe  sa  samim  sobom.

6.  Zakljućak

            Hamlet  je  jedna  od  ranijih  komedija,  nastala  u  drugoj  fazi,  nakon  komedija  i  povijesnih  drama  iz  prve  faze  i  prije  ostalih  slavnih  tragedija  iz  treće  faze.  Razlika  između     dviju  faza,  su  tragični  junaci.  Samim  time  što  Hamlet  nije  nikakav  div  ili  heroj,  nego  običan  čovjek,  čini  ga  bližem  i  modernijim.

            U  Hamletu  otkrivamo  Shakespeareovu  borb  protiv  svijeta.  On  nam  uz  pomoć  Hamletovih  monologa,  otkriva  pokvarenost  u  svijetu  (ratovi  i  pokvarenost  u  kraljevskim  obiteljima).  U  Hamletu  Izgleda  kao  da  se  i  sam  Shakespeare  želi  suprostaviti  svijetu,  dok  u  četvrtoj  fazi  izgleda  da  se  on  pomirijo  sa  svijetom.

            To  je  jedna  od  rijetkih  drama  u  kojima,  tijekom  čitavih  pet  čina,  glavni  junak  dominira  nad  okolišem  i  zaokuplja  sav  interes.



gost kaže:

	...
	prijavi glasaj protiv glasaj za

23.10.2013
Glasovi: +2

gost kaže:

	... nepismenih li ljudi majkoo
	prijavi glasaj protiv glasaj za

15.11.2013
Glasovi: +16

gost kaže:

	.. U?em da vidim mogu li mi šta pomo?i, oni pišu ''nemože''. Jedina solucija mi je da napustim site
	prijavi glasaj protiv glasaj za

24.04.2014
Glasovi: +5

gost kaže:

	...
	prijavi glasaj protiv glasaj za

07.10.2014
Glasovi: +1

gost kaže:

	konjjj cao pizdeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee
	prijavi glasaj protiv glasaj za

26.10.2014
Glasovi: +3

gost kaže:

	...
	prijavi glasaj protiv glasaj za

29.10.2015
Glasovi: +1

gost kaže:

	...
	prijavi glasaj protiv glasaj za

08.11.2015
Glasovi: +3

gost kaže:

	hej ?ao pi?ke, pišite si sami eseje za trinom, kaj sad tu ?itate tu?e lektire
	prijavi glasaj protiv glasaj za

27.02.2016
Glasovi: +1

gost kaže:

	... Ma koe kurceve faze sta su te faze
	prijavi glasaj protiv glasaj za

15.11.2017
Glasovi: +3

Naslov

Komentar

manje | veće

Dodaj kometar